“Udala sam se na selo, sve bi donekle bilo OK da nemam svekrvu koja…”

0
573

“Udala sam se na selo. Moja mama me molila da ne idem, ali nisam je slušala. Sve bi donekle bilo OK da nemam svekrvu preko koje bi rado prešla traktorom.

Prvo veliko razočaranje bilo je jer nam svekrva nije dozvolila da idemo na medeni mjesec, neporebni troškovi, rekla je, a samo nekoliko dana nakon što sam došla počela je da me maltretira i psihički i fizički.

Tjerala me da čistim štalu i svinjac, da muzem krave, samim tim da odsječem moje duge nokte, da ustajem u 6 kao vampir. Mislila sam trajati će nekoliko dan, trpila i trpila, a kada sam nakon sedam dana vidjela da njenom zlostavljanju nema kraja drsko sam joj odgovorila da nisam rođena da bih sve te prljave poslove radila. Ona me tada drsko povukla za kosu ii rekla da moram.

Tada je sve što sam danima trpila i držala u sebi iz mene izašlo i tako sam je namlatila da je proplakala. Spakovala sam svoje stvari i kada je muž došao rekla mu da se vraćam svojima u grad i da ako želi može poći sa mnom, ako ne želi da podnese papire za razvod.

Evo skoro godinu dana živimo sretno kod mojih. Niko nam ništa ne zapovijeda, jednostavno uživamo.  Možda je bila nekoliko dana okrutna prema meni, ali mojo svekrvi nema veće kazne od toga što sam joj odvela sina jedinca. Iskreno nije mi to bila namjera, bila sam spremna da živim na selu, ali taj teror koji sam proživljavala tih 10-ak dana… mislim da ni jedna žena ne bi izdržala.”

izvor: novi.ba

LEAVE A REPLY